Фудбалски клуб Вождовац наставља са трансферима у летњем периоду, само овога пута са променама у Управи клуба.

Из Северне Македоније после успешне сезоне вођења струмичке Брере, на Кров се вратио Јован Симић.

Нови генерални директор Змајева поново је на месту где је и све почело јер се грађење бренда ”клуб као ниједан други” везује за његове професионалне почетке кроз улогу ПР-а.

”Осећам се као да нисам ни одлазио! Нисам морао да упознајем ни људе ни средину, осећај је као да сам дошао кући и то је оно што сам и рекао Управи клуба. Захвалан сам на прилици која ми је пружена која је уједно и велика одговорност. Овај клуб припада најјачој лиги српског фудбала и сматрам да садашња ситуација не приличи једној оваквој структури. Да бисмо се вратили у Супер лигу потребно је да сви свакога дана живимо план повратка у Супер лигу и да такав амбијент стварамо за играче како би они могли да пруже свој максимум и на терену ураде оно што је до њих. Иако ме није било четири године, ја сам све време био у контакту са људима из клуба, играчима, пратио, долазио на утакмице, све време сам део Вождовца”, изјавио је Симић по повратку на ”Кров”.

Вођење клуба није ново за Симића, како на професионалном тако и на аматерском нивоу јер су годинама хит били ФК Миљаковац и ЖФК Миљаковац на шта је посебно поносан. Међутим, прилика коју је добио радећи са Гораном Пандевом у Струмици, али и сарадњом са Милошем Мирковићем, бившим генералним директором Вождовца сада генералним секретаром Фудбалског савеза Београда, учинила је да дође са великим предзнањем које ће надоградити личним печатом.

”Морам поново да живим живот овог клуба сваког дана да бих приметио шта су позитивне ствари које треба задржати, а шта је оно што је потребно унапредити. Оно што је најбитније јесте да сам ја у потпуности усклађњен са вредностима овог клуба и свим оним што овај клуб јесте што ће и мени омогућити да свој посао обављам онако како се од мене очекује. Лично ми смета што се о Вождовцу некада прича као о ”вештачком клубу” што он није и не може бити ако се узме у обзир да га је основао Чика Дача пре више од једног века. Свако ко каже другачије нема елементарно знање о београдском, а ни српском фудбалу. Са друге стране у модерној ери је Вождовац приказао како функционише клуб са здравом причом и позитивним приступом фудбалу. Сарадња са Гораном Пандевим у клубу који је можда и превише прогресиван за ове просторе ми је дала увид о квалитетном развоју једне фудбалске средине, док сам од Милоша Мирковића радећи са њим такође научио много. Трудим се да из сви искустава и прилика извучем максимум у пословном развоју, али и да у све то уградим и део себе.”

У својој богатој каријери у спортској индустрији остварио је сан чак и многих спортиста отишавши на Олимпијске игре које су се одржавале у ери светске пандемије, али је годину дана у новом сазиву Фудбалског савеза Београда био значајан део делегације Београда која је на Европском првенству градова у категорији аматерског фудбала постала вицешампион континента.

Ипак, не можемо, а да увек уз име Јована Симића не поменемо оно по чему је препознатљив, а то је друштвено корисни рад, што ће сигурно, поново радити на стадиону Вождовца, само у другој улози.

”Професионалне обавезе су ме последњих година удаљиле од личног доприноса заједници где сам од увек био активан, али фудбал је потекао од људи и кроз њега се људима треба и вратити. Не само Вождовцу као нашој кући када говоримо о средини, већ и много шире од тога. Приоритети које имам на овој позицији су усмерене на оперативу клуба, али виши циљеви никада неће изостати и ми ћемо као клуб наставити на томе да радимо.”

ДОБРО ДОШАО КУЋИ!